|
|
ON MENI NEMA BOSNE
…Odaklem si ti, pita on mene. Reko iz Bosne. Kakve Bosne?
Kaže on - nema nikakve Bosne. Reko ja sam je ostavio zdravu i čitavu, ase
joj se nešto strefilo ter tako govoriš. Kaže on ništa se njoj nije strefilo,
ne može se ništa strefiti onome koga nema. Ma reko jel' ovo oni element?
Jel' ovo oni element, pas mu mater posratu! Ja adresar, na zadnjoj stranici
karta Bosne, reko jel' viđaš ovo. Reko, to ti je Bosna i Hercegovina! Vazda
je tu bila, i vazda će tu i ostat! Znaš šta on meni kaže? Znaš šta on meni
kaže? Šta ti tu kaže meni Bosna i Hercegovina ne'a toga kod nas. A šta kod
vas ima? Znaš ti kaže šta ima. Pa šta ima? Znaš ti kaže šta ima, samo se
praviš budala. Ma rek'... M-ma ja bi njega sad smustafio. Ne znam kol'ko je,
al' zamahnem zažagaću ga među rogove pa šta bilo. Ja zamahnu, a oni
željezničar - Đesi kaže božji čo'če ode ti voz za Kugensave, reko neka! Svi
su meni vozovi otišli, samo mi još jedan fali, da se u Bosnu vratim i živu
glavu donesem. Pita on mene šta bi, ja njemu tako i tako. Kaže, šuti dobro
si prošo. Ma šta si se reko i ti ukukuruzio pa i ti - šuti! Ništa mi drugo
ljudi u životu nisu govorili nego samo - šuti! Neću da šutim! On meni nema
Bosne i Hercegovine, a ja da šutim! Ma neću taman me čuli oni koji su ga
nacrtali na me. Ovaj se vas pošo trest.
Izvadim ja onu kartu i jope u Zagreb. Al' nisam se više preznojav'o tražeć'
karte za Bosnu. Prva šuba - prva karta. Sjednem na oni 'tobus, ama ljudi
moji meni srce 'volkačko. 'Oće da izleti iz ovi' moije prsa. Ama šta je -
Bosna se moja približava, moja najrođenija. U sred nje ljubim k'o mater koju
nikad nisam zapamtio - e tako je ljubim. A pukla Bosna, sva zelena i čista
k'o potok oni bistri u planini. Gledam ja ovu ljepotu mislim se, đe si čovo
s brkov'ma da viđaš ovo. Ama sama bi te tako progutala u se i požd'rala, e
taka ti je Bosna! Dođem kući. Pita me žena - Što se vrati, crni Salčine?
On meni nema Bosne? On meni nema Bosne? Ama ima Bosne, ima i mene u
Bosni i biće vala posla i za mene jednog dana 'vakog kaki sam.
|
|
