|
|
ON MENI NEMA BOSNE
Odaklem si ti, pita on mene. Reko iz Bosne. Kakve Bosne?
Kae on - nema nikakve Bosne. Reko ja sam je ostavio zdravu i čitavu, ase
joj se neto strefilo ter tako govori. Kae on nita se njoj nije strefilo,
ne moe se nita strefiti onome koga nema. Ma reko jel' ovo oni element?
Jel' ovo oni element, pas mu mater posratu! Ja adresar, na zadnjoj stranici
karta Bosne, reko jel' viđa ovo. Reko, to ti je Bosna i Hercegovina! Vazda
je tu bila, i vazda će tu i ostat! Zna ta on meni kae? Zna ta on meni
kae? ta ti tu kae meni Bosna i Hercegovina ne'a toga kod nas. A ta kod
vas ima? Zna ti kae ta ima. Pa ta ima? Zna ti kae ta ima, samo se
pravi budala. Ma rek'... M-ma ja bi njega sad smustafio. Ne znam kol'ko je,
al' zamahnem zaagaću ga među rogove pa ta bilo. Ja zamahnu, a oni
eljezničar - Đesi kae boji čo'če ode ti voz za Kugensave, reko neka! Svi
su meni vozovi otili, samo mi jo jedan fali, da se u Bosnu vratim i ivu
glavu donesem. Pita on mene ta bi, ja njemu tako i tako. Kae, uti dobro
si proo. Ma ta si se reko i ti ukukuruzio pa i ti - uti! Nita mi drugo
ljudi u ivotu nisu govorili nego samo - uti! Neću da utim! On meni nema
Bosne i Hercegovine, a ja da utim! Ma neću taman me čuli oni koji su ga
nacrtali na me. Ovaj se vas poo trest.
Izvadim ja onu kartu i jope u Zagreb. Al' nisam se vie preznojav'o traeć'
karte za Bosnu. Prva uba - prva karta. Sjednem na oni 'tobus, ama ljudi
moji meni srce 'volkačko. 'Oće da izleti iz ovi' moije prsa. Ama ta je -
Bosna se moja pribliava, moja najrođenija. U sred nje ljubim k'o mater koju
nikad nisam zapamtio - e tako je ljubim. A pukla Bosna, sva zelena i čista
k'o potok oni bistri u planini. Gledam ja ovu ljepotu mislim se, đe si čovo
s brkov'ma da viđa ovo. Ama sama bi te tako progutala u se i pod'rala, e
taka ti je Bosna! Dođem kući. Pita me ena - to se vrati, crni Salčine?
On meni nema Bosne? On meni nema Bosne? Ama ima Bosne, ima i mene u
Bosni i biće vala posla i za mene jednog dana 'vakog kaki sam.
|
|
